„За живот“ – тако се зове нови пројекат, али осврнемо ли се боље, лако ћемо увидети да су његови творци згодно из те синтагме изузели „у болу“. Јер, управо је о томе реч. Веровали или не, десничарски екстремисти који су на власти у Пољској желе да искористе јавна средства не би ли платили људима да пате.
О овој перверзној идеји не само да се размишља, него се она увелико и кује у законодавни пројекат. Мораће, наравно, да прође неко време пре него што се пред нама нађе целокупан текст закона. Па ипак, полазиште и намере које се иза њега крију одавно су обелодањене и подробно објашњене. Изгледи су доиста језиви.
Увођење радикалног хришћанства у политички систем почиње, као и обично, од оних који су, у оквирима ове идеологије, лишени сваког права и субјективитета – жена и деце. То се, дакако, не сме истицати јавно, но пољска црква и локални десничарски доктринари увелико су усавршили вештину приказивања починиоца као жртве и, штавише, представљања жртве као бенефицијента. Тако то бива.
4000 пољских злота, илити нешто више од 900 евра биће исплаћивано свим женама које одлуче да задрже трудноћу носећи драстично деформисани фетус, који се и према садашњем, врло рестриктивном закону по питању побачаја, сме одстранити. Друштвена пропаганда назива то социјалном политиком и значајном помоћи мајкама и породицама, док заправо не може бити даље од тога.
Мора да буде спектакуларно и бомбастично. Ова новчана сума има, наиме, за задатак да остави утисак, што чак и чини, иако само на први поглед. Јер, једна таква, једнократна исплата у висини непуних 1000 евра у ствари је само кап у океану потреба када се неко одлучи да се брине о детету са било којом врстом изузетно тешких инвалидитета. Нарочито у Пољској, где ни држава ни општине не обезбеђују никакву значајнију помоћ у процесу старања. Напротив, они нуде најниже стопе родитељима који морају да се одрекну каријере како би иоле били у стању да се посвете онеспособљеним члановима породице (око 150 до 400 евра месечно). Тих непуних 1000 евра месечно једва да је довољно да пристојан живот у великом урбаном центру у Пољској приушти себи бели, неонеспособљени, хетеросексуални мушкарац, а камоли као једнократна помоћ жени која је управо донела на свет биће са веома посебним потребама. Није, дакле, реч о стварној помоћи.
Нескривена намера јесте да се створи одређена перспектива избора за жене у Пољској, нарочито сиромашне. Уколико овај пројекат заживи, за очекивати је да оне дођу у искушење и постарају се да добију донацију не би ли се решила дугова или каквих других финансијских оптерећења, рађајући дете са тешким оштећењима, услед чега ће обоје патити све до неумитне новорођенчетове смрти, која у појединим случајевима може да наступи већ након неколико недеља, ако не и дана, али понекад чак и након читавих 20 до 30 година непрестаног мучења. Док ће мајка (у оваквим случајевима, у пољској култури отац обично напушта породицу) најпре приморати себе да преживи ту ужасну трауму патолошке трудноће и рађања бића које се једва може назвати човеком, усредсређујући, при том, читаву своју свакодневицу на онеспособљеног потомка, владајући фундаменталисти замајаваће се и хвалити како се државом сада влада у корист породице. Или, како је т срочио о Јарослав Качињски, председник Права и правде: Даћемо све од себе да се свака трудноћа заврши рођењем, чак и ако дете има тешка оштећења; оно мора да се роди, да буде крштено, да му се да име, и заслужује сахрану.
Под велом оваквог фундаменталистичког ПР-а крије се, међутим, уистину стравична стварност. Ко ће донети такву одлуку? Ко ће бити жене које ће се усудити на један такав, очајнички корак?
Жртве зеленашких, квази-банкарских институција које нуде такозване краткорочне кредите, људи којима, услед дуговања за кирију, прети избацивање из јединог стана који имају, људи које живе у најнижој беди и чији домови захтевају неодложне интервенције, макар то било крпљење рупа у крову пред зиму, они који живе у условима где социјални радници прете да ће им одузети децу – како ону рођену, тако и ону која ће се тек родити. Они којима је управо сада, без одлагања, потребан новац како би задовољили најосновније потребе попут зимске обуће за децу, лекова за болесне родитеље или исплату дуга за струју пре него што им је “исеку”… Када је о социјалној деградацији и ситуацијама које лишавају људе најосновнијег достојанства реч, Пољска нуди величанствену разноврсност опција.
И, наравно да ће бити жена које ће се одлучити на ову ужасну патњу, своју и своје деце, која ће пак бити рођена попут спасеног детета др Богдана Хазана, гинеколога и акушера који је постао херој пољске фундаменталистичке банде присиливши једног од својих пацијената да роди дете којем је мозак дословно вирио из чела, тик изнад исколачених, обешених очију.
Photo: the-elderscrolls: Polish doctor that refused to perform abortion named a “hero” Dr Bogdan Chazan was… http://t.co/G9BWAHeS8H
— c o o l f u r b y (@coolfurby) July 22, 2014
Све ово оствариће се зарад краткорочног финансијског олакшања. О осталом ће се размишљати касније. Бројна и разноврсна истраживања открила су ипак да је ово најпопуларнији модел породичног буџета, који се ионако махом састоји од дугова. Право и правда сада желе да искористе велику предност коју им ова рањивост пружа, и чини то са запањујућом перфидношћу и окрутношћу.
Шта је следеће? 5000 злота за одбијање лечења рака? 10000 злота за одрицање здравственог осигурања? 20000 за одлуку о животу без крова над главом? Или пак 50000 за изгладњивање насмрт у року од недељу дана?
Ускоро ћемо сазнати. Епископат засигурно свакодневно о томе дискутује са владом.
About The Author
