Чућете данас ругања хештеговима и маршевима солидарности, чућете данас о поразу мултикултурализма, чућете о либералним елитама ЕУ које, увезане политичком исправношћу, не чине ништа у борби против тероризма.
Нећете чути о томе како је за дестабилизаију региона, а успут и настанак ИСИЛ-а, одговоран, између осталих, конзервативни, богобојажљиви републиканац Буш, како је Пољска била један од његових главних партнера, како су Немачка и Француска одбиле да учествују у нападу на Ирак, како је Француска арогантно опомињала Пољску да је пропустила прилику да седи мирно.
Нећете чути ни о томе како је француски модел сушта супротност мултикултурализму, који површно претпоставља коегзистенцију и неговање култура у равни са културом домаћина. Француски модел заправо је асимилационизам, који претпоставља да је свако грађанин, а не представник културне групе, што се најгласовитије испољило кроз забрану ношења бурке.
Нећете чути ни како је Француска један од главних актера у борби против ИСИЛ-а, да је после новембарских напада појачала своје ангажовање у Сирији и да је Оланд већ најавио још веће присуство француске војске. Нећете чути ни о томе како је у последњих више од годину дана ИСИЛ изгубио многе контролисане територије. Увераваће вас како једино што Европа ради јесу – хештегови – израз солидарности обичних људи и реакција на трауму.
Нећете чути ни како су у нападима на Ницу изгинули и муслимани.
Но пре свега нећете чути НИЈЕДНО реално решење у борби против тероризма, сем срамног популизма да се треба вратити у шездесете године и пуштати муслимане или их све протерати из Европе незнано куда, иако одлучна већина нема с тероризмом ништа заједничко. Чућете простачке слогане од популиста који су најпре добри у хушкању, распиривању емоција и деструкцији, а касније одлазе, остављајући другога са проблемом vide Фараж.